Pravoslavni vernici danas slave Svetog Nikolu, slava za koju se u narodu kaže da je „polovina vernika slavi, a polovina odlazi na slavu“.
Postoje mnogi običaji koji su podrazumevani na dan slave, međutim srpski vernici takođe poštuju i određene dan uoči slave.
Sve ostalo treba da sačeka 21. decembar, odnosno ni dan nakon slave ne smeli ništa značajno da rade što se kućne radinosti tiče.
Na dan slave porodica koja slavi sveca treba da se okupi uz sveću, slavski kolač i Oče naš, a za pomenutog Svetog Nikolu značajno je i da se mu se mnoge nerotkinje mole za potomstvo.
Za Svetog Nikolu se kaze da je zaštinik putnika i siromašnih. Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara.
Običaji za Svetog Nikolu
Kako je životni ideal Svetog Nikole bilo pomaganje siromašnima i deci, običaj da se i na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima, ali i onima koji nemaju koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima.
Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Još jedno od pravila koje nalaže verovanje i tradicija jeste da, ukoliko otac deli slavu sinovima, jeste da jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu kao dan obeležavanja svog sveca.