Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog proroka Iliju

Veliki praznik Svetog proroka Ilije u crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom.

Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju, važi za strogog propovednika etičkih vrednosti. Sveti Ilija je prisutan u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom. On će, prema predanju, biti preteča drugog dolaska Hristovog, pa će se pred kraj sveta opet javiti, da suzbije silu Antihristovu.

Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se Gospod javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik svetog Ilije slika na preobraženjskim prazničnim ikonama.

Iako većina malo zna o njegovom pravom životu, proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda, koji ga još naziva i gromovnikom.

Ono što je za Slovene bio Perun, to je za Srbe Sveti Ilija, a ako znamo da su Srbi upravo iz mnogobožačke slovenske religije prešli na hrišćanstvo, jasno je zašto se pridaje toliki značaj ovom svetitelju.

Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je zapravo tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da je živ, u svojim plamenim kočijama, pa se ta scena, takođe, slika na prazničnim ilindanskim ikonama.

Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša. Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju i vinogradu, da se ne bi navukao gnev svetitelja.