Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
Od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje), ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Najtužniji dan u hrišćanstvu, kada je Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, provodi se u strogom postu i tuzi zbog žrtve Isusove. Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja.
Zaustavljaju se svi poslovi u kući i polju. Veruje se da na današnji dan ne valja uzimati eksere, igle, šila i sve drugo oštro i šiljato da se ne bi pozleđivale Isusove rane.
Najvažniji posao danas je bojenje jaja i to u crvenu boju, simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se na posebnom mestu da se ne razbije.
Pripisuju mu se posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca.
Danas se strogo posti, ko može – ne jede ništa, drugi samo suvi hleb i vodu. Poste čak i oni koji to nisu činili tokom prethodnih dana Ve
likog posta.